Naslovna | Publikacije > MONTESORI PROGRAM PRIMENJEN U RADU KOD OSOBA SA SMETNJAMA U RAZVOJU – KNJIGA > PRIMENA MONTESSORI MATERIJALA SENZORNO ...

PRIMENA MONTESSORI MATERIJALA SENZORNO – PERCEPTIVNOG CENTRA U RADU SA DECOM SA PPOSEBNIM POTREBAMA

Danijela Borojević, montesori vaspitač,

Dijana Milodanović, montesori vaspitač,

PU “Naša radost”, Subotica

Čula

            Marija Montessori je govorila da čula predstavljaju tačke kontakta sa spoljašnjim svetom. Čula se bave istraživanjem sveta oko sebe, te tako otvaraju put znanju. Čula se vežbaju i oštre i u uobičajenim svakodnevnim aktivnostima, ali se  obrazovanje čula vrši celovitim aktivnostima u koje su uključeni i inteligencija i pokret.

Razdoblja posebne osetljivosti za uvežbavanje čula

            Marija Montessori je u svojoj teoriji govorila o razdobljima posebne osetljivosti. To su razdoblja u kojima je izražena posebna sklonost za primanje određenih vrsta podražaja na koje organizam spontano reaguje, a koja tokom razvoja periodično nadolaze. Sticanje znanja u vreme razdoblja posebne osetljivosti odvija se na kvalitativno drugačijem nivou.

            Prema Mariji Montessori, razdoblje posebne osetljivosti za poboljšanje čulnih sposobnosti je doba od dve do četiri godine. Razvoj čula počinje već intrauterino. Dajući detetu mogućnost za uvežbavanje čula, ono dobija temelj za izgradnju jasne stvaralačke fantazije i jasnog predočavanja.

 

Materijali za podsticanje razvoja i oplemenjivanje čula

            Materijale za podsticanje i oplemenjivanje čula, Marija Montessori je razvila prema uzoru na pribore koje su koristili francuski lekari Itard i Seguin. Ona ih je koristila u radu sa decom sa posebnim potrebama, a zatim je sama razradila i razvila nove materijale koje je koristila u radu sa decom bez teškoća.

            Montessori materijali za obrazovanje čula omogućuju detetu da bolje istraži spoljašnji svet, da u njemu vidi više stvari i da ih sagleda detaljnije. Dete koje se služi senzornim materijalima postaje i veštije u korišćenju svojih ruku.

            Koristeći senzorne materijale dete može da klasifikuje utiske koje prima svako čulo ponaosob: boje, zvuci, šumovi, oblici, veličine, težine, taktilni utisci, mirisi i ukusi.

            Senzorni materijal je u stanju da pobudi duboku koncentraciju, naročito kod dece na uzrastu izmrđu treće i četvrte godine, a njegova korisnost se posmatra sa aspekta istraživanja sredine i razvoja matematičkog uma.

 

Cilj pribora za podsticanje razvoja i oplemenjivanje čula

            Razvijanje i podsticanje čula su temelji za razvijanje inteligencije kod deteta. Dete nesvesno upija sve informacije iz okoline što Marija Montessori naziva «upijajući um». Ono ima svoje potrebe: potrebu za redom i jasnoćom. Da bi ih dete zadovoljilo, potrebno mu je ponuditi materijale koji će ga u tome voditi. Dete apstraktne pojmove opipava i doživljava, postaje svesno pojmova i pojava koje ga okružuju – opipava ih, miriše... Cilj ovih pribora je da podstaknu celokupni senzomotorički razvoj deteta, da razvije nerazvijena čula i učini ih osetljivim na podsticaje iz okoline.

 

Fizikalne osobine senzorno – perceptivnog materijala

            Osobine ovog pribora su:  - boja, oblik, masa – dimenzija, zvuk, razlike u hrapavosti, težina i toplina.

Svaka grupa materijala ima jednake karakteristike, ali različito stepenovane. Razlike u stepenovanosti pribora se jedbnakomerno menjaju, a tamo gde je moguće, matematički su postavljene (npr. crveni štapovi se menjaju po dužini, od jednog do drugog razlika je 10 cm.).

 

Izdvajanje samo jedne osobine

            Materijalima se nastoji izdvojiti, izolovati samo jedno čulo, npr. težina. Proces izdvajanja se može primeniti na materijale gde se samo jedna karakteristika naznačuje kroz stepenovanost u grupi.

            Svaki predmet u grupi ima različite osobine. U savkoj grupi mora biti izdvojena samo jedna osobina. To znači da je grupa u svim osobinama jednaka osim jedne. Izdvajanje osobine je način učenja. Na primer, svi štapovi su crvene boje jednake širine. Izdvojena osobina kod štapova je dužina svakog štapa.

            Jasno stepenovana grupa i izdvojena osobina su temelji za detetovo zanimanje za različitosti. Što je vidljivija razlika, to je detetu zanimljivija (npr. velika i mala kocka kod roza kule).

 

Zajedničke osobine senzorno – perceptivnog materijala

-   kontrola greške

-   estetika

-   aktivnost

-   ograničenje

-   materijalizovana apstrakcija

Kontrola greške

Svaki materijal je tako izrađen da u sebi sadrži mogućnost kontrolisanja greške. Pomoću te osobine dete upoznaje i uči o vrlo malim razlikama unutar pojedine grupe.

            Kontrola greške navodi dete na razmišljanje, kritičnost, pažljivost u radu, razvija kod deteta sposobnost shvatanja i omogućava bolje razumevanje malih različitosti.

Estetika

Linije materijala su jednostavne. Materijale prati sklad  u odabiru boja, oblika i izdržljivosti i kao takav stoji na raspolaganju. Dete doživljava lepotu pribora, njegovu privlačnost i karakterističan poredak.

Aktivnost

            Materijali podstiču dete na aktivnost i zadovoljavaju detetovu potrebu za delovanjem. Pravila za rukovanje materijalima su tačno određena. Potrebe za delovanjem primerene su detetu. Na primer, kod deset kocaka roza kule, samo po jedna kocka će biti nošena na tepih. Aktivnost i zanimanje za rukovanjem materijalima kod deteta pobuđuju  i mali predmeti u odnosu na predmete koje imaju kod kuće. Probuđeno zanimanje za aktivnost materijalima nije površno.

Ograničenost

            Pribori su količinski ograničeni čime se postiže rad u haosu u okolini, red u duši deteta, olakšano razumevanje mnoštva nejednakih predmeta u detetovom okruženju, poređanost od jednostavnog ka težem i osnaživanje deteta.

Materijalizovana apstrakcija

Materijali u sebi sadrže osobine tipa nisko – visoko, debelo – tanko, hladno – toplo itd. To su za dete apstraktni pojmovi i ono ih usvaja i uči služeći se konkretnim priborom. Dete rukuje predmetima, doživljava njihove osobine i tako uči od konkretnog ka apstraktnom.

 

Podela senzorno – perceptivnih materijala

            Prema čulima koje angažuju, senzorno – perceptivni materijali se dele na:

Materijale za razvijanje čula vida

Podgrupe ovih materijala su: - materijali za raspoznavanje dimenzija (cilindri za umetanje, roza kula, braon stepenice i crveni štapovi)

-         materijali za raspoznavanje boja (tri kutije pločica u boji sa osnovnim, osnovnim i komplementarnim bojama i nijansama boja)

-         materijali za prepoznavanje formi i oblika (geometrijski ormarić i sa osnovnim oblicima i njihovim varijantama, konstruktivni trouglovi, binominalna i trinominalna kocka, cilindri u bojama i biologijski ormarić)

 

Materijali za razvijanje čula dodira - ploče za taktilnu percepciju (glatko – hrapavo), pločice za stepenovanje hrapavosti i razlikovanje različitih struktura tkanina opipavanjem.
Materijali za razvijanje čula sluha – bočice za razvijanje slušne percepcije i  zvona
Materijal za razvijanje osećaja topline – pločice za percepciju topline
 Materijal za razvijanje osećaja težine – bočice za percepciju osećaja topline
Materijal za razvijanje čula mirisa – bočice za percepciju mirisa
Materijal za razvijanje čula ukusa – bočice za percepciju ukusa
Materijali za osećaj stereognostike – geometrijska tela, stereognostički džakovi, džak tajni.
 
Prilagođavanje materijala za rad sa decom sa posebnim potrebama
            U zavisnosti od oštećenja i mogućnosti deteta, rad sa svim Montessori materijalima se može prilagoditi deci sa posebnim potrebama. Tako se u slučaju mentalne retardacije izdvajaju delovi materijala kod kojih se uočava najveća razlika. Na primeru braon stepenica, izdvojili bismo samo tri kvadra – veliki, srednji i mali,odnosno, samo tri cilindra (veliki, srednji i najmanji) kod cilindara za umetanje, i postepeno povećavali broj kvadara, odnosno, cilindara.
            Kocke roza kule na svojoj površini mogu imati magnete kako ne bi padale.
            Kod raspoznavanja boja u radu sa slabovidom decom, preporučuje se rad na kontrastnoj podlozi.
            Kod vežbi  s bočicama za slušnu percepciju, preporučuje se početni rad sa dva – tri para bočica velikog kontrasta, dok se za slabovidu decu mogu napraviti poklopci za opipavanje hrapavosti.
            Primenom Montessori materijala i načela, pokušava se ujednačiti opseg čulnih iskustava dece sa teškoćama u razvoju sa opsegom iskustava zdrave dece. Tokom rada, sprečavaju se sekundarni učinci primarnog poremećaja i dete sa teškoćama u razvoju dobija mogućnost samostalnog aktivnog ostvarenja svojih prirodnih potencijala.
 
Uvođenje materijala (lekcije)
            Nakon što dete pokaže interesovanje za određeni materijal, pristupa se uvođenju materijala lekcijom u tri stepena. Ona podrazumeva imenovanje – verbalni deo gde dete upoznaje ime i osobine predmeta; prepoznavanje i ponavljanje osobina predmeta i imena (neverbalan deo) i sećanje na osobine predmeta ili pojma.
Dete uvek samo uzima i donosi materijal. Osnova svake lekcije je tačnost i red. Važno je da na tepihu ili stolu stoji samo materijal koji je potreban za lekciju koju prezentujemo uvek samo jednom detetu. Lekcija treba da bude razumljiva, pokreti usporeni sa jasnim naglašavanjem bitnog i sa što manje usmenog objašnjavanja. Vaspitač prezentuje ceo postupak od početka do kraja da bi dete kao model imalo jednu celinu. Greške ne ispravljamo kako dete ne bi izgubilo volju za rad. Tek po usvojenoj lekciji, vežbe se mogu proširivati.
 
Uloga vaspitača
            Vaspitač mora da pripremi okolinu za rad. Materijali moraju biti smešteni na policama, čisti i negovani kako bi privlačili pažnju deteta.
            Vaspitač mora detetu da pruži slobodu izbora materijala za rad i slobodu izbora dužine rada.
            Vaspitač mora da posmatra dete, njegove potrebe i sposobnosti i u skladu s tim da mu pruža pomoć ili se povuče i pusti dete da samo uradi vežbu. On spolja izgleda pasivan, ali je iznutra posmatrački vrlo aktivan.